Primerjava prihoda Tomaža Pandurja z Maistrom in železnico je v svoji deplasiranosti in hkratni megalomanični avtopercepciji zabavna, a jo avtor domislice očitno jemlje zelo resno. Za »Ludus, pozorišne novine«, ki jih izdaja društvo dramskih umetnikov Srbije, je Pandur novembra 2010 povedal, da je prišel v Maribor kot režiser, ki se mora znotraj EPK spoprijeti z nečim novim, arhitekturo duha rojstnega kraja. Mesta namreč, ki ga do njegovega prihoda ni bilo na kulturni mapi sveta (hja, vidni tudi v templati tega bloga):
To je još jedan veliki posao koji vas čeka kao predsednika Saveta projekta Maribor – evropska prestonica kulture 2012. Šta ste sve osmislili za taj događaj?
Mnogo toga. Radi se o veoma složenom projektu i to je životni izazov koji se ne može odbiti, jer dešava se zaista jednom u životu da grad u kom si rođen bude u centru evropske kulture. Do tada Maribor gotovo da nije postojao na kulturnoj mapi sveta. Moj cilj je da od Maribora napravimo novu kulturnu destinaciju i da taj grad upišemo na tu mapu sveta. To je za taj grad, nakon železnice i generala Majstera koji je oslobodio taj deo Slovenije od Austrijanaca, treća istorijska prilika. Veliki izazov koji je mnogo više od režiranja jedne predstave. Radi se o režiji arhitekture duha. Verujem da se na taj način može preporoditi i grad i ljudi, i da nakon toga Maribor više nikada neće biti grad bez budućnosti.
Majhna ideja. Ob vsej neskromni samozgledanosti EPK projektantov predlagamo, da namesto že itak bizarno narcisoidnega poimenovanja projekta Jančarstadt, ki ga nameravajo izvesti v čast Dragu Jančarju (ni hec, beri tukaj), nekdo vendarle predlaga prvenstvo prvozaslužnemu za prihod evropske kulturne železnice v toto mesto in ga, vsaj začasno, s kakim projektom poimenujejo s Pandurstadt. S tem bi se ustrezno poklonili prvemu mestnemu arhitektu duha na križišču zgodovinskih priložnosti. Jancarstadt ali Pandurstadt, to je zdaj hudo filozofsko vprašanje...Še dobro, da nam v istoimenskem projektu obetajo filozofe!
Mnogo toga. Radi se o veoma složenom projektu i to je životni izazov koji se ne može odbiti, jer dešava se zaista jednom u životu da grad u kom si rođen bude u centru evropske kulture. Do tada Maribor gotovo da nije postojao na kulturnoj mapi sveta. Moj cilj je da od Maribora napravimo novu kulturnu destinaciju i da taj grad upišemo na tu mapu sveta. To je za taj grad, nakon železnice i generala Majstera koji je oslobodio taj deo Slovenije od Austrijanaca, treća istorijska prilika. Veliki izazov koji je mnogo više od režiranja jedne predstave. Radi se o režiji arhitekture duha. Verujem da se na taj način može preporoditi i grad i ljudi, i da nakon toga Maribor više nikada neće biti grad bez budućnosti.
Majhna ideja. Ob vsej neskromni samozgledanosti EPK projektantov predlagamo, da namesto že itak bizarno narcisoidnega poimenovanja projekta Jančarstadt, ki ga nameravajo izvesti v čast Dragu Jančarju (ni hec, beri tukaj), nekdo vendarle predlaga prvenstvo prvozaslužnemu za prihod evropske kulturne železnice v toto mesto in ga, vsaj začasno, s kakim projektom poimenujejo s Pandurstadt. S tem bi se ustrezno poklonili prvemu mestnemu arhitektu duha na križišču zgodovinskih priložnosti. Jancarstadt ali Pandurstadt, to je zdaj hudo filozofsko vprašanje...Še dobro, da nam v istoimenskem projektu obetajo filozofe!
Ni komentarjev:
Objavite komentar